Ђуро Тркуља, пензионисани наставник и књижевник, и Миленко Вучковић, бивши ученик и наставник наше школе као и врсни хроничар Буснова и околине, су 27.12.2023. године ученицима предметне наставе у школској библиотеци одржали поетски час.
Ученици су на овај начин постали богатији за једно искуство више јер су били у прилици да чују живу ријеч књижевника.
Насушна потреба књижевника је да писаном рјечју пренесу сопствена запажања о свим дешавањима која завриједе њихову пажњу. Тако је господин Ђуро записао сопствене утиске о наведеном догађају те их овом приликом преносимо у цјелости:
Дан за памћење, 27.12.2023. године
Данас сам, захваљујући мом драгом поштованом пријатељу, Миленку Вучковићу, бившем ученику и учитељу у Основној школи „Петар Петровић Његош“ у Бусновима код Приједора, посјетио заједно са њим ову школу, овај истински васпитно-образовни храм, у којем је стекао основно обазовање и актуелни Епископ бањалучки, Његово преосвештенство, господин ЈЕФРЕМ, који је два пута ушао у најужи избор српског Патријарха. Ова свијетла чињеница служи на понос овој школи јер јој даје историјски значај.
Због тога сам неизмјерно захвалан Наставничком вијећу школе, на челу са директорицом, Миланком Тевановић и њеним најужим сарадницима, који су ми указали велику част да се представим ученицима са шест мојих одабраних пјесама из скромне ризнице мог књижевног стваралаштва, садржаног у двадесет и три објављене књиге.
Сваком књижевнику чини посебно задовољство сусрет са најпожељнијом публиком, ученицима, а у мом случају та радост је удвостручена јер сам двије трећине свог радног вијека радио са немјерљивом љубављу у васпитно-образовним установама, у својству наставника српског језика и историје.
Због тога сам се осјетио веома почашћеним што ми је пружена прилика да се као пензионер, у 84. години живота, дружим са ученицима и колегама наставницима, који су ми указали истинско гостољубље, својствено слободарском народу Козаре и Грмеча, којем ја припадам.
Срдачно се захваљујем, посебно професорицама Сњежани Средић Вујичић и Мирели Средић на указаној пажњи! Осјећао сам се, у правом смислу ријечи, као свој на своме и доживио сам овај поетски час као љековиту душевну терапију, којом сам напојио своју емотиву пјесничку душу и моје разњежено срце из којег ће, ако Бог да, и даље, још снажније непресушно извирати ЧОВЈЕКОЉУБЉЕ, БОГОЉУБЉЕ И РОДОЉУБЉЕ, као симболи СВЕТОГ ТРОЈСТВА!
Том искреном задовољству додајем , као шлаг на торту, упечатљиви утисак након обиласка просторија школе: лијепо уређене библиотеке са богатим књижевним фондом, којем сам са посветом поклонио неколико мојих књига. Упознат сам да се на овом мјесту из којег зраче мудре поруке познатих књижевника, у првом реду ЊЕГОША, одржавају бројне манифестације културно-умјетничког и забавног карактера. Моје одушевљење је доживјело врхунац када сам обишао ходнике школе, на чијим зидовима, као украси, поносно стоје фотографије познатих писаца и њихове мудре изреке, посебно непревазиђеног великана српског књижевног и духовног стваралаштва, ЊЕГОША, чије име с поносом носи ова школа. Ту су и одбрани радови ученичког стваралаштва, што све заједно задивљује посјетиоца. Стиче се снажан, упечатиљив утисак да сваки кутак овом просвјетног храма докуменовано показује и доказује ријечима и сликама његову васпитно-образовну функцију.
Ако овоме додамо и чињенице да ова установа постиже врло успјешне резултате у свим наставним и ваннаставним активностима, из којих посебно треба истаћи објављивање ђачког листа „ЊЕГОШ“ врло лијепо опремљеног и у садржајном и у естетском смислу, као и разне друге манифестације, намеће се закључак да ова школа у сваком погледу оправдава свој назив, име ЊЕГОША, на којег имају право бити поносни, о чему би требало да буде упозната и шира јавност путем средстава јавног информисања.
На тај начин би се отклонила неправда према сеоским школама, које дјелују у много тежим условима у односту на градске школе.
На крају, са великим задовољством истичем да сам након посјете овом просвјетном храму постао богатији за један истински друштвени угођај који ми је приредио, прије свих, мој пријатељ Миленко Вучковић, повезујући ме са овим колективом.
У истој мјери сам захвалан и мојим поштованим колегама и колегиницама, који су ми указали срдачно гостопримство.
Из срца мога и пјесничке душе моје желим им да и даље дјелотворно истрају у својој племенитој просвјетној мисији!
У том смислу усрдно молим Господа Бога да их никад не остави без БЛАГОСЛОВА СВОГА!
У Приједору, Ђуро (Пере) Тркуља,
децембар 2023. године књижевник
